Свједоци смо да смо у предходном временском периоду у нашој земљи, а нарочито посљедњих два мјесеца, (јули и август) имали значајан изостанак падавина са изразито високим температурама праћених јаким сувим вјетром.
Што се тиче Бањалучке регије падавине у јулу су износиле свега 35-45 mm, а просјек је за јули 75-80 mm. У августу је на Бањалучкој регији пало свега 12mm кише. То је далеко испод просјека за мјесец август јер је вишегодишњи просјек за Бањалуку око 70mm што значи да је пало тек 17% од просјечне количине падавина. Посматрајући карактер падавина ријеч је била о краткотрајним пљусковима свега пар дана током цијелог мјесеца.
У температурном контексту мјесец август је био најтоплији мјесец у историји метеорошких мјерења са 30 дана када је просјечна температура износила преко 30 °C и 19 дана са 35°C. Биљке на оваквим екстермним температуама доживљавају физиолошки шок процес фотосинтезе изнад 35 степени почине да опада, а процес дисања се дијаметрално повећава што значи да биљка почиње да троши више енергије и шећера него што може да произведе што даље доводи да стања стреса и заостајања у порасту. У најтежем сличају долази до потпуног изумирања биљака нарочито на плитким земљиштима лаког механичког састава.
Код воћа када се суша јави у вријеме дозревања плодова може да допринесе његовом раном опадању. С обзиром да је за вријеме суше осмотски притисак лишћа већи од осмотског притиска плодова лишће у недостатку влаге извлачи воду из плодова. Преостали плодови остају ситни и превремено сазријевају. Укупно гледајући све ово има далекосежне посљедице на саму биљку јер због суше неће доћи до стварања генеративних пупољака за наредну вегетацију па је и принос за наредну годину упитан. У још тежим случајевима може доћи до дефолијације и то прво из основе па према врху грана јер биљка прво потеже воду из основе гране. Такође може доћи и до сушења периферних грана. Ако дође до преурањеног опадања лишћа, послије првих дуготрајнијих киша може доћи и до ретровегетације (избијање лишћа из пупољака који су се требали отворити наредне вегетације. На ово је биљка приморана да би производила храну пошто није ушла још у стање мировања због ниских температура. То додатно исцрпљује биљку за наредну вегетацију. Негативан утицај високих температура се додатно појачава врелим вјетром јер је биљка још брже транспирише, а земљиште се још брже исушује.
Не треба више напомињати неопходност наводњавана током оваквих љета као што је било ово. Будућност бављења пољопривредном производњом зависиће од могућности обезбјеђивања воде за наводњавање биљака чак и више него што је било у предходном периоду.
