Високе температуре и недостатак падавина током љетних мјесеци стварају све већи изазов за воћарску производњу у Републици Српској. Посебан проблем представља физиолошка суша, односно стање у којем биљка упркос присуству одређене количине воде у земљишту, не може да је усвоји у довољној мјери и обезбиједи несметано одвијање физиолошких процеса.
Посљедице недостатка воде посебно су изражене у воћњацима на лакшим и плићим земљиштима, као и на положајима гдје нема могућности наводњавања. У условима високих температура повећава се губитак воде путем транспирације, док коријенов систем не успијева да надокнади потребне количине. Посљедица је смањен пораст младара и листова, пријевремено опадање лишћа, настанка ситнијих плодова и могућности појаве одбацивања плодова и слабијег приноса.
Код јабуке, крушке и шљиве оптимална температура за одвијање фотосинтезе углавном се креће од око 25-30 ᵒC. Са порастом температуре изнад 35 ᵒС интезитет фотосинтезе постепено опада, док при температури од око 40 ᵒC и више долази до инхибиције процеса фотосинтезе нарочито ако високе температуре трају дуже.
У оваквим условима од великог значаја је правилно управљање водним режимом земљишта. Тамо гдје постоје услови препоручује се наводњавање воћњака при чему је боље обезбиједити мање количине воде у одговaрајућим интервалима него повремено вршити обилно залијевање. Посебну пажњу треба обратити на младе засаде и воћке са већим оптерећењем родом. Због тога наводњавање, одржавање влаге у земљишту и правилна агротехника постају све важније мјере за очување приноса и стабилности воћарске производње.
