На подручју општина Источне Херцеговине приводе се крају радови на сакупљању кабасте сточне хране-сијена. Када говоримо о овогодишњим приносима травне, односно зелене биљне масе природних и вјештачких ливада на подручју ове регије, можемо закључити да су они прилично ниски, на појединим имањима, односно парцелама и до 50% нижи у односу на претходних пар година.
Ипак не можемо рећи да су приноси сијена ове сезоне драстично лоши, имајући у виду да смо у протекле двије године имали екстремно високе приносе када је ова врста сточне хране у питању.
Биљке су због недостатка влаге у земљишту релативно рано ушле у фазу класања и отврдњавања, односно у физиолошку фазу зрења, што је резултирало не само мањим количинама сакупљеног сијена, већ и његову лошију хранљиву вриједност.
У височијим деловима регије, пад приноса зелене биљне масе је најизраженији. Разлози за то су што су брдска земљишта доста плића и поснија, па самим тим имају слабији капацитет за складиштење воде.
Наиме, влага из скромних прољећних киша није стигла да се задржи у зони корјеновог система, па је трава прерано стала са растом, а један дио траве је и увенуо прије него што је она и формирала неку озбиљнију масу.
Ипак, када су приноси зелене биљне масе у питању, ситуација је доста повољнија на подручју самих поља, као и у долинама и увалама, односно оним површинама које су током јесени третиране стајњаком.
Чињеница је да дубља и плоднија земљишта природно боље задржавају влагу и хранљиве материје, а сам стајњак се показао као битан фактор у борби против суше, јер он значајно поправља структуру земљишта у смислу да она акумулирају и задржавају и до неколико пута више влаге од оних која нису нађубрена.
Када је у питању цијена балираног сијена, њу одређује економски закон понуде и потражње. За разлику од неких претходних година, када је један број пољопривредника и продаваца сијена био принуђен да сијено даје у бесцијење, како би ослободио простор за неко наредно, ова сезона је јасно показала да је потражња на тржишту знатно већа од тренутне понуде. То само по себи дефинише потпуно другачији, односно виши ценовник балираног сијена.
Међутим, говорити о јединственој цени сијена на тржишту је доста незахвално, с обзиром да је то индивидуална рачуница сваког произвођача и зависи од више фактора као што су, прије свега, кавалитет сијена, величина, односно тежина бале, али и путна комуникација, тј. приступачност имању на коме се бале налазе и тд. Ипак, узимајући у обзир све трошкове који прате ову врсту пољопривредних радова, као и доста мање приносе сијена, јасна математика показује да није реално очекивати да цијена буде испод 4 до 5 КМ по једној бали, просечне тежине од 15 до 20 килограма. Свака цијена испод ове границе не покрива ни основне трошкове производње и труда, с тим да је цијена вакумираних роло бала много већа, с обзиром да је и њихова производња скупља и захтјевнија.
