Мјесец јули представља један од најважнијих периода у производном циклусу воћака. У овом периоду већина воћних врста налази се у фази интензивног пораста плодова, акумулације резервних хранива и формирања родних пупољака за наредну годину. Високе температуре, повећана евапотранспирација и недостатак падавина могу значајно угрозити квалитет и количину приноса, због чега правилно наводњавање и правовремена зелена резидба имају велики значај у савременој воћарској производњи.
Наводњавање воћњака у љетном периоду
Вода представља један од основних фактора успјешне воћарске производње. У јулу, када су температуре најчешће високе, потребе воћака за водом достижу максимум. Недостатак воде у овој фази доводи до успоравања фотосинтезе, слабијег наливања плодова, смањења крупноће и квалитета плодова, као и слабијег формирања цвјетних пупољака за наредну годину.
Посебно су осјетљиви млади засади, засади на слабије вододржним земљиштима, као и интензивни засади са великим бројем стабала по хектару.
Најчешћи и најефикаснији систем за наводњавање у савременим воћњацима је систем „кап по кап“. Овај начин омогућава равномјерну расподјелу воде директно у зону највеће активности коријена, уз смањене губитке испаравањем.
Приликом одређивања количине воде потребно је узети у обзир:
- старост и бујност засада,
- воћну врсту и сорту,
- тип земљишта,
- временске прилике,
- фазу развоја плода.
На лакшим, пјесковитим земљиштима наводњавање треба проводити чешће са мањим количинама воде, док се на тежим земљиштима примјењују рјеђи, али обилнији оброци наводњавања.
Kод интензивних засада јабуке, крушке и шљиве у периоду великих врућина често се примјењују краћи интервали наводњавања како би се одржала оптимална влажност земљишта. Посебно је значајна примјена фертиригације, односно додавања хранива путем система за наводњавање, чиме се постиже боље искориштење хранива и равномјернији развој плодова.
Зелена резидба – регулација раста и освијетљености крошње
Зелена резидба представља важну помотехничку мјеру која се изводи током вегетације, најчешће од јуна до августа. За разлику од зимске резидбе, која првенствено утиче на регулацију вегетативног и родног потенцијала, зелена резидба има задатак да у току вегетације коригује стање у крошњи.
Основни циљеви зелене резидбе су:
- побољшање освијетљености унутрашњости крошње,
- повећање провјетрености засада,
- уклањање непотребне вегетативне масе,
- усмјеравање храњива према плодовима,
- стварање бољих услова за формирање родних пупољака.
У јулу се најчешће уклањају:
- водопије које избијају из старијег дрвета,
- усправни и бујни младари који засјењују крошњу,
- младари који расту према унутрашњости крошње,
- поломљене и обољеле гране.
Kод јабуке и крушке на интензивним подлогама зелена резидба је посебно значајна јер ове воћне врсте имају изражену способност формирања великог броја младара. Њиховим уклањањем постиже се боља обојеност плодова, већи садржај шећера и уједначенији квалитет.
Kод коштичавих воћних врста, као што су шљива и трешња, зелена резидба се мора изводити пажљиво како се не би изазвало претјерано излагање плодова директном сунчевом зрачењу, што може довести до појаве ожеготина.
Наводњавање и зелена резидба представљају међусобно повезане мјере његе воћњака. Добро снабдјевене воћке водом лакше подносе уклањање дијела вегетативне масе, док правилно изведена зелена резидба омогућава боље кориштење воде и храњива.
Јул је мјесец у којем се у воћњаку не одлучује само о квалитету текућег рода, већ се постављају темељи за будућу производњу. Правовремено и правилно наводњавање омогућава воћкама да у најосјетљивијој фази развоја несметано одвијају физиолошке процесе, док зелена резидба успоставља равнотежу између вегетативног раста и родности.
Савремено воћарство захтијева прецизан приступ и правовремене интервенције, јер се успјех производње не постиже само високим приносом, већ квалитетним и тржишно вриједним плодом. Радови спроведени у јулу представљају улагање у садашњи род, али и сигурну основу за наредну вегетацију.
